Suočio sam se sa predrasudama o nudizmu

Prvi put sam na nudističku plažu otišao sredinom devedesetih sa prijateljicom Tanjom i drugarom Nemanjom. Tada sam upoznao mlade devojke koje su se kupale i sunčale na izdvojenim delovima obale ili na teško dostupnim stenama. Stigao sam među nudiste i nudistkinje, ljubitelje sunčanja bez kostima o kojima sam, do tada, retko slušao i čitao.

Taj korak je bio, ispostaviće se, važan trenutak mog psihičkog razvoja…

Vremenom sam se uverio da su nudisti izuzetno vezani jedni za druge kao i za plaže na kojima borave. „Izuzetno verujemo jedno drugom, ovde sam već drugu godinu zaredom i ostali su me vrlo brzo prihvatili”, rekla mi je Tanja kada sam joj izneo neka svoja zapažanja o grupi u kojoj smo se nalazili. Devojke i žene sa kojima sam se postepeno upoznavao su bile nage, pristojne i diskretne baš kao i muški članovi ovog svojevrsnog „golišavog bratstva”. Nešto je spajalo ove ljude u zajednicu, a da to nisu bili međusobni seksualni odnosi.

Dok nisam postao nudista i sam sam pomišljao – odakle ovim muškarcima i ženama hrabrost da se izlažu javno, zašto im je potrebno da, često rizikujući, dolaze na teško pristupačna i prohodna mesta…? Posle sam razumeo i stisak ruke, igranje loptom dok nemaš ništa na sebi, potrebu da se šetaš po plaži bez zagledanja u intimu drugih.

Potvrđivao sam Tanjine reči osećajući sigurnost na plaži gde su svi bili goli.

Puno puta sam se, posle te golišave premijere, pitao šta me je baš toliko vezalo za taj ambijent. Od samog sebe dobio sam odgovor da su me za ostanak na plažama ovog tipa motivisali ljudi koji sopstvenu golišavost nisu doživljavali kao takmičenje u seksualnim igrama. Ne, bili su goli igrajući karte, jedući sladoled, odlazeći pod tuš. Radili su sve svakodnevne stvari kao i drugi kupači samo im se posle izlaska iz vode nisu cedili kupaći kostimi.

Kako je divan osećaj kada bez ičega na sebi pokušavaš da dodaš loptu u vodi svom saigraču ili da, potpuno nag, jedeš sladoled ili lubenicu! Neizgovorena je sumnja da pomenute aktivnosti možeš da upražnjavaš sa prijateljima i prijateljicama bez primisli na seks.

Da li ste se nekada suočili sa predrasudama prema nečemu u šta verujete? Koliko puta ste bili u prilici da objašnjavate svoje izbore i stavove ljudima koji vas nisu razumeli? Nesklad između situacije koja jeste i načina na koji je predstavljena čini temelj manipulacija.

Kada kažeš poznanicima da, čim dođeš na plažu, skidaš kupaći kostim jedno od najčešćih pitanja je „zašto?“. To pitanje je u mnogim slučajevima praćeno nevericom. Koliko puta ste od kupača na tekstilnim plažama čuli: „Kako možeš tako…?”, uz uzdahe… Ipak, opisani trenuci prizivaju zajedništvo i lišeni su bilo kakvih seksualnih aluzija.

Na primer, posle toliko godina i danas pamtim golišavi susret sa Brankom. Bio sam već u vodi kada sam video ženu kako mi se približava. Zastala je čekajući da izađem iz mora da bi mi se predstavila. Potvrdio sam Brankinu pretpostavku da sam na plaži Njivice kod Herceg Novog došao prvi put pitajući se kako je ona mogla da zna da sam na toj plaži novajlija. Jesu me odavale „neprijatne“ bele trake po telu koje nas prate ako smo dugo bili kostimirani.

Branka mi je rekla da je dugogodišnja nudistkinja i da ume da prepozna novopridošle golaće. U jednom trenutku mi je nova prijateljica rekla i ovu rečenicu: „Znam šta mnogi tvoji prijatelji sada misle, došao si na plažu da gledaš i juriš sojke“, na šta smo se zajedno nasmejali.

Odlazeći na plaže suočio sam se sa predrasudama kojima, doduše, nisam pridavao preveliku pažnju. Ipak, povremeno me je, rekao bih, začudilo da mnogi ljudi (koji nisu bili na nudističkim plažama) olako osuđuju nudiste. Njima i dan danas govorim da probaju da se u kadi kupaju u kupaćem kostimu i videće razliku. Pre svega u načinu na koji reaguju pre i posle tuširanja. Mislim da je zato deci toliko lepo tokom kupanja, jednostavno ne osećaju veštačke barijere koje sami sebi postavljamo oblačeći kupaće kostime. Ako je tako u kadama, zašto bi u moru ili reci bilo drugačije?

Sve ove predrasude i zablude u vezi sa nudizmom potrebno je staviti u stranu da bismo uživali u trenucima kada nam sunce obasjava naga tela. Mnogi koji nisu ni jedan minut proveli na plažama o kojima pišem ovaj tekst teško razumeju ushićenje koje osetimo dolaskom na kupališta.

Sve je to za ljude. i to golišave. Jer, ulazak u vodu, poznato je nudistima, stvara efekat opuštanja i potrebno je dosta mentalne snage da bi se prevazišle zablude koje se vezuju za nas. Toplina i sigurnost koju osećaš dok hodaš do obale i nazad, potiru sve te negativne komentare. Mi nudisti delimo zajedničke trenutke znajući da ćemo doći u priliku da sretnemo stare i nove prijatelje i poznanike.

Jednog leta sam, kao student, počeo svoja druženja sa nudistima i nudistkinjama. Po povratku sa letovanja sam samo nekim prijateljima pričao o svojim iskustvima jer nisam bio siguran da li sam samo privremeno ili za stalno skinuo čuveni Speedo. Prilikom priprema za novu letnju sezonu dugo sam razmišljao da li bih ponovo mogao da se otisnem u svet nagih ljudi i žena. Sećao sam se prethodnog jula za koji sam znao da je bio drugačiji od niza ranijih. I znao sam razloge zašto je to baš tako. Po prvi put sam bio golišav na plaži, promenio sam način svoje letnje razonode.

Došlo je novo letnje doba. Po prvi put sam namenski birao mesta za koje sam znao da poseduju nudističke plaže. Povratka u kupaće gaćice više nije bilo. Ipak, bilo mi je potrebno određeno vreme da se ponovo naviknem da su oko mene svi nagi. Stigao sam na plažu u kupaćim gaćicama, rasprostro peškir na kamenitom delu obale. Stisnuo sam zube i skinuo skupoceni odevni predmet…

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s